Da li je Apple precenjen? Šta vi mislite o tome?

#Vesti
2017. 03. 20.
Previše skup? Jeftin? Precenjeno đubre? Hajde da neke stvari stavimo na svoja mesta. Spremite se za vrlo subjektivan članak.

Verovatno ima onih korisnika Apple-ovih proizvoda, bilo da je reč o iPod Nano ili najnovijem iPhone 7 uređaju, koji su doživeli da im prijatelj koji je stručnjak na polju IT-a kaže da su kupili obično precenjeno smeće koje je pravi proizvod kapitalizma. Takođe bi tvrdio da je u pogledu kvaliteta postojala bar nekolicina boljih proizvođača, a da bi razlika u izdatku bila dovoljna za jednu prosečnu donaciju u humanitarne svrhe.

Ovakve zamerke su prisutne na svakom internet forumu i u svim komentarima na portalima koji se bave praćenjem vesti i noviteta iz domena IT-a. Ali zašto je to tako? Da li je baš Apple jedini razlog zbog svega lošeg što se događa u svetu i da li je svako ko padne na njihovo marketinško “ispiranje mozga” ovca, kojoj nedostaje mogućnost kritičkog razmišljanja? Naravno da to nije tačno, ali hajde da pogledamo zbog čega Apple uvek pokupi većinu kritika.

Novo doba informatičke tehnologije

Glavni razlog za ovaj fenomen bi mogla da bude činjenica da trenutno postoji više različitih mišljenja, koja egzistiraju u isto vreme. To nije nikakva novost, jer je to bio slučaj u svakoj velikoj promeni umetničkog razdoblja. Staru paradigmu je polako preuzimala nova. Pomislite samo na to kako je romantizam, ističući jedinstvenost i izvanrednost, bio glavni pravac u 19. veku, da bi nakon njega nastupio realizam, koji je bio potpuno suprotan pravac i koji je u centar pažnje stavljao uopštenost i tipičnost.

Mislite da je Apple preskup?
The Raft of the Medusa, Théodore Géricault

Kako bi takve promene u razmišljanju mogao da opiše, nemački filozof Georg Wilhelm Friedrich Hegel je razvio teoriju dijalektike. Prema ovoj teoriji, opšteprihvaćeni način razmišljanja zove se teza. Sa vremenom se razvija i kritika teze, koju nazivamo antiteza. Antiteza polako ali sigurno, menja prvobitnu tezu i postaje glavni način razmišljanja. Ipak, antiteza takođe, pre ili kasnije dobija svoju kritiku, i to na temelju osnovne ideje da je “sve bilo bolje u prošlosti”, način razmišljanja se polako vraća u originalnu tezu. Mešanje ova dva načina razmišljanja stvara sintezu, što je kombinacija teze i antiteze i sadrži aspekte oba pravca razmišljanja. Sinteza postaje nova teza, koja će ponovo izazvati kritiku i taj krug se nikada ne može zatvoriti do kraja.

Ako ostanemo na primeru umetnosti, ista stvar se dogodila u vreme antike, srednjeg veka i renesanse. Možemo da posmatramo tako da je antika bila teza, a srednji vek antiteza. Razdoblje srednjeg veka je prekinulo opsednutost savršenstvom, uglavnom zbog migracije naroda, a u tom razdoblju korišćeno je i mnogo varvarskih i neproporcionalnih elemenata. Sinteza ova dva razdoblja je renesansa, koja je težila antici, ali je preuzela i mentalitet srednjeg veka, koliko god su pokušavali da se udalje od toga. Ovaj primer je umnogome pojednostavljen, a služi kao dokaz da se antika nije završila odmah pošto je počeo srednji vek, kao što srednji vek i renesansa nisu odvojeni jednim datumom, već su deo tranzicije koja je trajala nekoliko vekova. Koristili smo ovaj primer da bi vam pojasnili pojam dijalektike.

Mislite da je Apple preskup?

Ali, zašto se sve to povezuje sa Apple-om i kritikom ove kompanije? Bez namere da uvrstimo ovo pitanje u Hegelovu dijalektiku, pokušajmo ipak da razmišljamo tako, imajući na umu sve što smo do sada spomenuli. Kada su računari postali sve popularniji, stvorila se teza da služe svrsi i da su stvoreni za jedan zadatak. Pomoću njih smo mogli da šaljemo ljude na Mesec, da kontrolišemo kompletnu infrastrukturu, da automatizujemo liniju proizvodnje i sl. Sve ostalo, uključujući čak i dizajn, bilo je besmisleno iz perspektive funkcionalnosti. Ipak, računari su počeli da se pojavljuju i u našim domovima. Sve više uređaja je pristizalo, a setite se samo mikrotalasne pećnice, aparata za kafu, televizije, pametnih telefona. Tehnologija se preselila iz vojnih baza i kompanija, u svakodnevnice i domove korisnika.

Nije bilo prihvatljivo da se ti vrlo glasni računari sa gomilom kablova postave na mesta na kojima bi zauzeli pola prostorije. Zbog toga su formirani novi zahtevi. Računari bi trebali da budu mali i prenosni, kao i jednostavni za upotrebu, kako bi svako mogao da ih koristi pri obavljanju svakodnevnih zadataka. Ipak, pojavio se još jedan vrlo važan zahtev. Da računari treba da budu prihvatljivi i u estetskom smislu.

Mislite da je Apple preskup?

Oni koji karakterišu Apple-ove proizvode kao precenjene, definitivno ne razmišljaju o dizajnu. Još uvek smatraju da je jedina bitna stavka računara njegova funkcija. Česte kritike su na račun toga da biste iste funkcije mogli da obavljate na računaru bilo kog proizvođača, a da pritom prođete jeftinije. To jeste istina, ali ne baš u svim slučajevima. Jedina stvar koju kritika ovakvog tipa ne uzima u obzir, a koja je jednako važna kao i funkcionalnost je dizajn. Potreba za dizajnom je nastala prirodno, iz želje korisnika da budu okruženi lepim uređajima.

Grizite ono što je pred vama

Drugi razlog zbog kog ljudi oštro kritikuju Apple je malo teže razumeti i može se prikazati na primeru života svakog čoveka. Prvi period razvoja jedne osobe se dešava kada je ona još uvek beba i to je period potpunog poverenja i zavisnosti. Nijedno dete ne razmišlja o tome da li je majčino mleko dobro za njega. Ono što mu roditelji daju da jede, to će i jesti. I to možemo smatrati tezom. Antiteza su tinejdžerske godine u kojima je sve obrnuto. Sve što roditelji rade dete će preispitivati, neće raditi ono što mu se kaže, misliće da najbolje zna šta je dobro za njega i slično. Najbolji primer narednog perioda, kada bude odraslo, je da zadrži kritičko razmišljanje, ali i da se okruži ljudima kojima veruje i koji veruju njemu.

Ako bismo ih ubacili u doba detinjstva, Apple-ovi proizvodi bi postojali, ali bi bili preskupi i zbog toga vam ne bi odgovarali. Ipak, kada se prebacimo u tinejdžerske godine kupićete ono što je dobro za vas. Bili bismo u pravoj utopiji kada bi svi ljudi kupovali samo ono što je najbolje za njih, bez razmišljanja o tome šta drugi kupuju. Kada bismo pretpostavili da ljudi rade ono što odgovara samo njihovim interesima, nikada ne bismo pomislili: “Linux je dobar za mene, pa mora biti dobar i za sve ostale.” Svi mi imamo drugačije potrebe, veće ili manje budžete, drugačije ciljeve i motivacije.

Mislite da je Apple preskup?

Zašto Apple?

Kada smo razmotrili sve razloge i motive, pitanje koje nam preostaje je: Zašto Apple? Ako uzmemo u obzir navedene primere, odgovor je vrlo jednostavan. Bili su jedna od prvih (ako ne i PRVA) kompanija koja je prešla sa paradigme funkcije na paradigmu dizajna. Kao što postoje pioniri umetničkih pravaca, tako postoje i pioniri u informatičkoj tehnologiji, a Apple je zasigurno jedan od njih. Mnogi pioniri u umetnosti su umrli od gladi, i sahranjeni su u neobeleženim grobovima, a ljudi su otkrili njihova dela mnogo godina kasnije nakon njihove smrti. Razlog za to je verovatno jer društvo nije razumelo, a ni prihvatalo njihov rad za života, te su bili sankcionisani kritikama i bojkotom.

Nije nam cilj da kažemo da je Apple neshvaćeni umetnik koga mrze loši ljudi. To jednostavno nije istina. Sa druge strane, tvrdnja da je Apple kapitalistička kompanija je tačna toliko da bi Marks doživeo napad na sam pomen tog imena. Kompanija ubira profit. Ipak, istina je da otkad su postali prvi u nečemu, predstavljaju simbol nekog novog talasa – simbol promena. Zbog toga su ih ljudi najviše kritikovali, a i dalje to čine. Apple je simbol za dizajn koji je jednako važan kao i funkcija informatičkog uređaja. Izgleda da se ljudima sviđa ta ideja, jer je prodaja na više nego zadovoljavujućem nivou, s tim da postoje mnogi jefiniji ili, pak, jači i skuplji uređaji. Ljudi u Kupertinu su shvatili kako mogu da zarade novac zahvaljujući ovom trendu.

Mislite da je Apple preskup?

Ipak, korisnike niko ne tera ni na šta. Netačno je da morate da kupite određeni proizvod. MacBook Pro računari su skupi u smislu odnosa kvaliteta i cene, ali se tržište kontroliše tražnjom i ponudom. Ako previše ljudi zaključi da je proizvod preskup, onda ga neće ni kupiti. Apple će to shvatiti kad uoči pad prodaje, što će ih navesti da porazmisle o ceni. Uređaj je preskup tek onda kada ga ljudi ne kupuju. Ako je prodaja fantastična, to znači da je kompanija pogodila pravu cenu. Kupci, konačno, određuju tržište. Mi smo ti koji glasamo svojim novcem. Apple bi bankrotirao bez nas, čak i uz sav novac, uticaj i vrednost koju kompanija ima.

Zato je važno da svi razmišljamo kritički i da rezonujemo šta je najbolje za nas, a šta ne. Tržište će već samo zauzeti oblik kakav zauzima. Tako da, ako vam trenutna situacija nije po volji, krivac za to nije Apple, već njegovi korisnici.

Ostavite komentar