imagazin arrow2-left arrow2-right arrow2-top arrow-up arrow-down arrow-left arrow-right cart close dossiers education fb instagram menu notification oander rss rss-footer search service shuffle speech-bubble star store stores tests twitter youtube

Gone Home – Sam u kući


Fullbright, kreiran od strane razvojnih programera igre Bioshocka 2: Minerva’s Den, 2013. godine je objavio Gone Home koji je svojom dirljivom pričom uspeo da ostavi ozbiljan utisak na kritičare. Popularnost igre od onda ne jenjava, a njegova najnovija verzija za iOS debitovala je u decembru, nudeći pravu avanturu za iPhone i iPad.

Obično je dobra vest kada se u App Store-u pojavi igra koja se prethodno odlično pokazala na drugim, ozbiljnijim platformama. Tada uglavnom dobijamo kvalitet koji je iznad proseka, naročito ako je transformacija urađena kvalitetno. Zapravo, u vezi sa iOS verzijom Gone Home-a, jedino otvoreno pitanje je da li je doživljaj tokom igranja opao u odnosu na računarske i konzolne verzije.

Naravno, pre konačne presude, trebalo bi da uzmemo u obzir sve činjenice. Igra portlandskog Fullbright-a je simulator šetnje zasnovan na pričama. U ovom žanru, jedini zadatak nam je da završimo priču otkrivajući svoje okruženje. Pogled iz prvog lica nam omogućava potpuni doživljaj, tako da ćemo se zaista osećati kao da smo deo nje.

Radnja igre je smeštena u prostranoj, staroj vili 1995. godine. Glavni lik je Katie Greenbriar, koja se nakon putovanja po Evropi vraća kuci i shvata da joj je porodica nestala. U slučaju da to nije dovoljno, i dom joj je potpuno stran, s obzirom da se porodica preselila tokom njenog odsustva. Naš zadatak je rešavanje tajanstvenog slučaja: Zašto je Katijeva porodica nestala?

Tokom igre, koju lako možemo završiti u roku od 2-3 sata, saznaćemo sve o ličnim i zajedničkim dramama članova porodice sa posebno posvećenom pažnjom na mlađu sestru Samantu. Naglasak je stavljen na njenu neobičnu ljubavnu priču, a način na koji je ona ispričana je prilično impresivan. Svakako ćemo osećati empatiju prema njenim tinejdžerskim problemima, ali obilazeći kuću saznaćemo sve i o životima roditelja i o njihovom braku.

Gone Home je uistinu konvencionalan. Radi se o problemima koji se mogu pojaviti u svakoj porodici, a igra kroz priču pokušava da definiše svoju intenzivnu društvenu kritiku. Naravno, ipak je reč o igri, tako da je sve dato za vrhunsku zabavu.

Ako dajete tačne odgovore, dobar rezultat je zagarantovan. Zahvaljujući sitnim predmetima i kratkim beleškama dobijamo iznenađujuće detaljnu sliku o svemu, tako da nas dugi tekstovi neće mučiti (ali je ipak potrebno znanje jezika). Atmosfera u kojoj se odvija radnja je prilično jeziva, kuća u polu tami uopšte ne budi prijatan osećaj, pogotovo kada počnemo da dobijamo informacije o bivšem stanaru koji je umro u tragičnim okolnostima.

Tajni prolazi i skrovišta koja otkrivamo jedan po jedan čine mesto još misterioznijim, a da ne spominjemo prikaz svetla i senki. Ne smemo zaboraviti ni zvučne efekte. Neprekidna oluja i čudni zvukovi stare zgrade garantuju strepnju tokom cele igre.

Međutim, ne radi se o jeftinom progonu, Gone Home nije horor igra, njena glavna suština leži u ljudskim pričama. Ako zaboravimo na zastrašujuće elemente, sve što treba da radimo je otkrivanje običnog doma, a okruženje iz 90-ih nam budi nostalgično raspoloženje. Takođe, možemo pustiti jednu od kaseta koja se nalazi na podu i tako potisnuti zvukove kiše feminističkim punk pesmama.

Među video kasetama možemo naići na epizode ​​serije Dosije X, ali i zastarela odeća u ormarima i neukusne tapete po zidovima nam jasno daju do znanja da smo u 20. veku. Međutim, praznu kuću ne oživljavaju samo predmeti, već i savršeno sinhronizovani Samantini monolozi, dok je kvalitet igre sličan kao kod AAA igara. Kao bonus možemo uključiti audio komentare kada počnemo sa igrom, zahvaljujući kojima ćemo naučiti mnogo toga o njenom razvoju.

Naravno, kao što smo na samom početku spomenuli, sve navedeno bi bilo uzaludno ako transformacija na ovu platformu ne bi bila uspešno i temeljno urađena. U slučaju igara koje imaju opciju pogleda iz prvog lica nedostatak miša ili kontrolera je obično frustrirajući, tako da je pitanje kontrole kritična tačka. S obzirom na spor tempo Gone Home-a, nije bilo sličnih problema i ni u jednom trenutku nismo imali osećaj da igramo sa lažnom verzijom.

Tako da ekran osetljiv na dodir ne sme da spečava nikoga, kontrola nad igrom je prirodna kao da je ona prvobitno namenjena za telefone. Potrošnja baterije nije toliko loša, 2,5 sata istraživanja uz maksimalno osvetljenje je zahtevalo 40% baterije. Pored toga, rad igre na uređaju je bio besprekoran, nismo iskusili nikakav kolaps ili poteškoće.

Usluga App Store-a je sa iOS verzijom Gone Home-a definitivno obogaćena. Iako kvalitet konzolnih igara može biti upitan zbog raznih marketinških trikova, uvek postoje izuzeci, a Fullbright-ovo ostvarenje je među njima. Definitivno obezbeđuje lep prihod za Apple. Čak se usuđujemo reći da je vredniji od Mac verzije, koja se nudi po mnogo višoj ceni.

 

Apple Inc. (AAPL)

Have you read this?

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici zadovoljni. Nismo usmereni na zaradu, već na dugoročan razvoj.

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici... - Click here!