imagazin arrow2-left arrow2-right arrow2-top arrow-up arrow-down arrow-left arrow-right cart close dossiers education fb instagram menu notification oander rss rss-footer search service shuffle speech-bubble star store stores tests twitter youtube

Kako rade URL-ovi?


Svakodnevno ih koristimo, a većini predstavljaju samo niz različitih znakova koji nam pomažu da otvorimo traženu internet stranicu. Šta znače svi ti znakovi i simboli?

URL je skraćenica za Uniform Resource Locator, a mi ga kolokvijalno nazivamo adresa internet stranice. On funkcioniše poput klasične poštanske adrese i upućuje na lokaciju gde se traženi sadržaj nalazi. Taj sadržaj može biti bilo šta, poput slike, teksta ili nečeg trećeg.

Svi takvi sadržaji mogu se identifikovati na različite načine, a kolektivni naziv za te metode identifikacije je URI (Uniform Resource Identifier), odnosno jedinstveni identifikator sadržaja. URI je drugačija verzija URL-a, kojom se utvrđuju sadržaj i putanja do njega. Postoji i URN kao posebna vrsta URI-ja, ali tu temu ćemo ovom prilikom preskočiti.

To su osnove – pređimo sada na to kako internet adrese nastaju. Svaka adresa ima tri elementa:

  • Protokol
  • Ime hosta
  • Putanju do sadržaja

Postoje različiti protokoli kojima se pristupa željenim sadržajima, a oni određuju komunikaciju između obe strane. Možda zvuči čudno, ali najbolje je da IT protokole zamislite kao obične društvene protokole. Postoje različita pravila za komunikaciju sa različitim osobama. Isto tako i uređaji na mreži koriste različite forme s obzirom na uređaj sa kojim se uparuju, kao i njegovu svrhu.

U svakodnevnom korišćenju interneta, najčešće nailazimo na protokol HTTP. To je „jezik“ kojim HTTP klijenti (najčešće internet pretraživači) i serveri međusobno komuniciraju. Njegova sigurna verzija je https (doduše, https nije protokol, već vrsta URI-ja) kojim se ubacuje sloj enkripcije između svakog nivoa komunikacije. Kao u slučaju kriptovanih poruka koje niko ne sme pročitati.

Pređimo sada na ime hosta, odnosno naziv domena. Ovde se opet vraćamo na analogiju sa poštanskom adresom. Ime hosta nam pomaže da identifikujemo bilo koji deo interneta. Svaka kuća (odnosno, uređaj na mreži) ima jedinstveni identifikator: IP adresu. Osnovna forma IP adrese je vrlo komplikovana, kao da svoju kućnu adresu izrazimo u GPS koordinatama. Zato postoje nazivi domena – njihova forma je jednostavna i lako se pamti.

Domeni, ipak, imaju dva dela: TLD i SLD. TLD (Top-Level Domain) je završni deo – .com, .org., .rs… SLD (Second-Level Domain) je prvi i jedinstveni deo domena, „pravi“ naziv stranice. Uzmimo za primer imagazin.rs – imagazin je SLD, a .rs je TLD.

I na kraju, dolazimo do naziva putanje. To je deo URL-a odvojen znakom kose crte (/). Svi sadržaji na serverima organizovani su sistematski, kao fajlovi u folderima na vašem računaru. Putanje olakšavaju pronalaženje lokacija tih sadržaja i dovode nas direktno do njih. Na primer, ako odete na imagazin.rs/tag/apple, server će vas virtuelno odvesti do foldera „apple“ koji je smešten u folderu „tag“ unutar velikog „imagazin“ foldera. Tu se nalaze svi članci na temu Apple-a.

A šta označavaju oni nasumični znakovi na kraju nekih URL-ova? Radi se o komandnoj liniji (query string). Te linije nisu ključne za pronalazak neke internet stranice; one se generišu „kodiranjem“ jedinstvenih naredbi svakog korisnika. Vratimo se primeru stranice imagazin.rs. Ako tražite izraz „iPhone X“, dobićete sledeći URL: http://imagazin.rs?s=iphone+x. Prvi deo je jasan, a drugi se generiše na osnovu vašeg upita.

Započeli ste naredbu pretraživanja upisivanjem reči iPhone i X u polje pretrage. Upitnici funkcionišu kao razmaci u nizu znakova, ‘s’ označava da se radi o pretraživanju (search), a reči iphone i (+) x su ključne reči. Na taj način naredba korisnika postaje deo osnovnog URL-a.

I to su osnove URL-a. Setite ih se kada vam neko sledeći put pošalje neki link.

Izvor: Techquickie

iPhone X
Apple Inc. (AAPL)

Da li ste pročitali ovo?

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici zadovoljni. Nismo usmereni na zaradu, već na dugoročan razvoj.

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici... - Klikni ovde!