imagazin arrow2-left arrow2-right arrow2-top arrow-up arrow-down arrow-left arrow-right cart close dossiers education fb instagram menu notification oander rss rss-footer search service shuffle speech-bubble star store stores tests twitter youtube

Laurel ili Yanny? Pitanje je sad!


Internet je ponovo eksplodirao. Ovog puta nije reč o tome da li je haljina plava ili zlatna, već se radi o dilemi da li se na snimku čuje Laurel ili Yanny. Svet je ponovo podeljen u dve grupe, a mi smo pokušali da uz pomoć nauke ponovo stanemo na put ovoj raspravi.

Ako ne znate o čemu je reč, ukratko ćemo vam objasniti. Nedavno je po internetu počeo da kruži video klip u trajanju od par sekundi na kom možete čuti samo jednu reč koju izgovara automat. Zagonetka je upravo to ime koje se čuje na snimku. Jedni kažu da čuju Laurel, drugi da čuju Yanny.

Setite se situacije sa plavom ili zlatnom haljinom. Sada su, umesto očiju, uši te koje vas „varaju“.

Svetski mediji su se okrenuli stručnim mišljenjima kako bi saznali više o ovom fenomenu. Naučnici su imali različite odgovore za koje se može reći da delimično vode u jednom smeru koji bi svetu mogao da donese narušenu ravnotežu. U ovom članku ćemo da vam pojasnimo šta je sve potrebno da uzmete u obzir.

Pripremljenost

Istraživači u psihologiji dosta pažnje posvećuju efektu pripremljenosti. Ako ste o datom pitanju već imali nekakvo mišljenje ranije, onda su slabe šanse da ćete odgovoriti suprotno od toga.

Ako se ne radi samo o pripremljenosti, onda istraživači moraju da izbegnu negativne utiske koji bi mogli da utiču na rezultate. Sledeći primer je zaista dobar:

A: Belo, belo, belo, belo, belo, belo, itd.
B: Šta pije krava?
A: Mleko!

Šta vidite, lica ili vazu?

Mnogi koji po instiktu odgovaraju bi belu boju povezali najpre sa mlekom (ali i sa samom kravom). A prilikom brzog odgovora njihov mentalni pristup je takav da će u većini slučajeva odgovoriti „mleko“, a ne „voda“ koja je zapravo tačan odgovor.

Priprema se može obaviti i podsvesno, poput onih kratkih reklama za Coca Colu u bioskopima. To je poseban tip pripremanja, kada podsvesno registrujemo stimulans i podstičemo organizam na stvaranje želje za određenim proizvodom.

U slučaju Laurel-Yanny, od izuzetne važnosti je koliko ste bili pripremljeni kada ste poslušali snimak. Ako vam je prijatelj dao sa sugestijom da on čuje Laurel, vi ste pod njegovim uticajem zaista to i čuli, bez obzira što biste možda čuli Yanny da vam nije ništa rekao.

Sredina frekvencija

Našeg starog članka o sluhu možete da se podsetite ovde.

U slučaju sluha najpre osećamo fluktuaciju vazduha koja se širi poput talasa tako da ima različite komponente frekvencije.

Dok govorimo, zbog biologije naših govornih organa i drugih posebnih faktora imamo svoje karakteristične rezonante. Kao da smo različite gitare, koje su napravljene od različitog materijala i u različitim oblicima. Kao što lako možete da prepoznate zvuk gitare, tako možete da prepoznate i ljudski glas.

Naša rezonanta ponekad pojačava, a ponekad utišava zvukove koje proizvodimo na različitim frekvencijama pomoću naših glasnica kroz usta (i/ili nos). To se naziva formant. Formanti nam daju informacije koje mogu da posluže za poređenje. Samoglasnici se, na primer, vrlo dobro mogu opisati sa njihova prva dva formanta (F1 i F2). Njihove posebne vrednosti stvaraju vokalni prostor u kom su uključeni formanti samoglasnika.

Kao razlog tom fenomenu, strani mediji takođe navode da oni koji mogu da čuju više frekvencije pre čuju Laurel, dok drugi čuju Yanny. Tačan raspon sluha kod čoveka je između 20 i 20 000 Hz, dok je informativni raspon govora negde oko 8 000 Hz. Preko te granice postoje samo sitne razlike.

Nekada su mobilni telefoni ograničavali svoj raspon između 300 i 3 000 Hz i mogli smo vrlo jasno da razumemo jedni druge dok telefoniramo. To nas nije sprečavalo da identifikujemo samoglasnike bez ikakvih problema.

To bi mogao da bude ključ ovog slučaja. Potreban je ozbiljan gubitak sluha da bi on imao takva ograničenja. Ali ako je frekvencija zvuka na samoj granici, onda možete da očekujete nešto poput ovoga. U ovom slučaju, ipak, ni to nije verovatna opcija jer se radi o dve fonetski potpuno različite reči: [jæni] (=Yanny) i [lɔrəl] (=Laurel)

Analiza glasa

Vidite i sami koliko je lako zavarati uši i mozak sa različitim frekvencijama i pomoću psihološke pripremljenosti. Zato je potrebno da se analizi pristupi sa jednog sasvim objektivnog staništa, kao što je analiza glasa.

Važno je istaći da softvere za analizu treba upotpuniti glasovima najboljeg kvaliteta koji bi dali najbolje moguće rezultate. Činjenica koja bi umnogome mogla da utiče na rezultate je da je snimak Laurel-Yanny poprilično lošeg kvaliteta.

Najpre smo preuzeli snimak sa Interneta i konvertovali ga u poseban format. Zatim smo ga prosledili u softver za analizu glasa, koji nam je dao sledeće rezultate.

Možete da primetite da je snimak poprilično bučan. Sadrži pozadinsku buku, kao i kliktanje mišem. Softver ima opciju za izolovanje zvuka, ali bi time mogao da izmeni frekvencije što bi čitavo istraživanje učinilo uzaludnim. Zato smo to morali da preskočimo.

Zumirajući na određene segmente možete da počnete sa pretragom različitih zvukova u glasu. I Yanny i Laurel počinju sa tzv. aproksimalnim tonom. Jedina razlika je u tome što je [j] medijalno aproksimativan, dok je [l] alveolaran. Zbog te minimalne razlike, ton ova dva imena je vrlo sličan, a sa snimkom ovakvog kvaliteta zaista ne možemo da odredimo o kojoj reči se radi.

Ono što je očiglednije je da postoji veliki krater na sredini lestvice koji možete da vidite kada umanjite sliku. Možete da primetite da formanti (crvena tačkasta linija) gravitiraju prema jednoj određenoj tački. Govorni tonovi, dakle, iscrpljuju formante. To je glavni atribut zvuka [r], dok [n] teško može da se razlikuje od strane samoglasnika.

Bod za Laurel! A tu je i sledeći jer se na kraju reči ‘Yanni’ nalazi [i]. Ako je poslednji zvuk imena sa snimka samoglasnik, onda moramo da očekujemo neke periodične signale, a u slučaju [i] visoke F2 i niske F1 vrednosti. Program, ipak, nije uspeo da prepozna bilo kakvu periodičnost. Iako je udaljenost između formanata prilično velika, program je izračunao da je vrednost F1 preko 500 Hz, što je previsoko za [i].

Na osnovu snimka ne možemo da pretpostavimo zašto je toliko buke zbog koje je i nastala ova „zagonetka“. Zbog njenog efekta apsorbovanja i prikrivanja tonova, nedostaje nekoliko akustičnih ključeva koji bi nam pomogli da razlikujemo ove dve reči.

Mi u redakciji smo podeljeni u tome šta čujemo na snimku. Po analizi glasa zagonetno ime je Laurel, ali smo svesni da je mnogo onih koji su čuli Yanny. Na kraju dana, istina je samo ono što smo zaista i čuli, a ne što je pokazala neka mašina. A vi, šta čujete?

Apple Inc. (AAPL)

Da li ste pročitali ovo?

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici zadovoljni. Nismo usmereni na zaradu, već na dugoročan razvoj.

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici... - Klikni ovde!