imagazin arrow2-left arrow2-right arrow2-top arrow-up arrow-down arrow-left arrow-right cart close dossiers education fb instagram menu notification oander rss rss-footer search service shuffle speech-bubble star store stores tests twitter youtube

Na tragu šokantnih iskustava – Istraga


Nešto se dešava u našoj kancelariji. Misterija kakvu biste mogli da vidite u epizodi X-Files-a. Paranormalne aktivnosti, bol i patnja su u vazduhu. Nije bilo objašnjenja za to… do sada! Uzeo sam stvar u svoje ruke i otkrio šta se događa.

Za mene je istraživačko novinarstvo uvek bilo šlag na torti u ovom žanru. Kada sam počeo da pišem, stvarno sam želeo da imam svoj slučaj. Priču koju bih mogao da rešim. Sastajanje sa anonimnim izvorima u mračnim uličicama i sumnjivi ljudi koji me prate, skriveni zid u mom stanu koji je potpuno prekriven fotografijama.

Međutim, svi moji romantični snovi su pali u vodu, jer najveća misterija koju sam ikada rešio je zašto kosa starijih gospođa ima plavkasti odsjaj. Nemojte se smejati, nikada ne biste pogodili odgovor! Dakle, prilično je teško pronaći temu koja je dovoljno zanimljiva kako bih je istražio i imao prave tragove koje bih mogao da pratim na uzbudljiv način.

Ali sada! Nakon plavkastih tonova, na tragu sam nečeg zaista zanimljivog. Nekakva misteriozna i užasno mistična aktivnost počela je da se dešava u našoj kancelariji i na meni je da je rešim. Pratite me kroz ovu pravu I S T R A G U!

Početkom februara, uredništvo iMagazina se preselilo u novu kancelariju. Bilo je zabavno, puno smeha, piva i sastavljanja nameštaja, pravo ostvarenje sna. Naša nova kancelarija je zaista lepa, nalazi se na odličnoj lokaciji, puna je svetla i komforna je, a iza ugla se nalazi lep kafić, sve što biste mogli da poželite. Ali, zatim je počelo.

Polako, ali sigurno, svi su počeli da dobijaju “strujne udare” kada bi se našli u blizini metalnih predmeta.

I tako je nastao slučaj. Morao sam da pronađem razlog pre nego što izgubim sve ljude u kancelariji. Ali odakle da počnem? Jasno je da se radi o elektricitetu. A elektricitet je povezan sa strujom. Imam dva moguća scenarija na umu, ili su predmeti oko nas ili smo mi sami naelektrisani. Ali kako? Da li se negde u zidu nalazi odlemljena žica?

Onda sam shvatio da postoje životinje koje love uz pomoć svoje električne energije. Postoje električne raže i jegulje. Počeo sam da istražujem kako one zapravo funkcionišu.

Električne jegulje imaju tri različita udarna talasa. Skeniraju svoju okolinu pomoću impulsa sa niskim naponom. Omamljuju svoje žrtve sa nizom kratkih, visokonaponskih udarnih talasa. A dugačke i visoke frekvencije koriste kako bi uhvatile svoje žrtve. Njihove električne sposobnosti su nastale zahvaljujući njihovoj biološkoj prirodi. Njihove glave imaju pozitivan naboj, dok repovi imaju negativan. Za pravljenje udarnih talasa potreban im je poseban “alat”, koji se naziva Sachov ili Hunterov organ.

Bio sam prilično siguran da sam na pogrešnom putu. Kako bih bio siguran u to, konsultovao sam se sa lekarom koji me je uverio da ne doživljavamo iste udare kao i jegulje.

Negde iz dubine mojih sećanja, pojam je isplivao na površinu, statički elektricitet uzrokovan trenjem. Nažalost, fizika se nije nalazila na mojoj listi glavnih predmeta, ali još uvek mogu da se setim kako smo trljali balon o našu kosu, pa se balon kao rezultat toga mogao zalepiti za zid. To je naš prvi trag.

Zbog toga sam kontaktirao još jednog konsultanta, profesora fizike, i postavio mu nekoliko pitanja o brigama koje imam.

iMagazin: Zašto nas tako često trese struja i šta je statički elektricitet?

CH: Ako se dva eksera trljaju jedan o drugi, to će proizvesti električni naboj. Kada se ekseri trljaju i iznenada se odmaknu jedan od drugog, sa jedne strane će biti pozitivan naboj, dok će sa druge biti negativan.

U električkim poljima predmeti mogu da budu polarizovani. Ako stavite metalni predmet koji ranije nije imao naboj, električni naboj će privući iste naboje i odbiti suprotne. Isto možete da proizvedete i sa ljudima, ali to radi mnogo sporije. Kada ljudi u ovom stanju dodirnu bilo koji uzemljeni metalni predmet, protrešće ih struja.

Oblačenje ili skidanje odeće od sintetičkih materijala može da napravi naboj.

iM: O koliko naboja govorimo u slučaju čovek protiv frižidera?

CH: Napon vazduha je između 15 i 30 000 V po centimetru. Dakle, ako pravimo 1 centimetar “dugu” iskru, to bi moglo da znači oko 30 000 volti. Očigledno, tu dolazimo do pitanja, ako ne umiremo od 30 000 volti, zašto onda ne bismo trebali da dodirujemo utičnice sa “samo” 230 V? Odgovor nam daje proizvod napona, amperaža i vreme. Tih 30 000 V između vašeg džempera i frižidera će nestati za nekoliko pico ili nanosekundi. Frustrirajuće je, ali nije smrtonosno, osim ako ne koristite pacemaker.

iM: Kako možete da ga eliminišete?

CH: Najlakši način da se izbegne udar je privezak za ključeve koji na sebi ima tzv. Glimm lampicu. Ona može da kontroliše brzinu udara jer se proces odvija kroz lampu.

Druga opcija je korišćenje anti-statičkih deterdženata. U njih su dodati različiti materijali koji smanjuju provodljivost odeće. Oni omogućuju naboju da se lako kreće i pri trenju se ne stvara toliki naboj.

U kancelarijama i drugim radnim mestima, podovi su obično provodljivi. Isplati se pronaći tepih koji može da preusmeri elektricitet. Ako se na podu nalazi tepih ili bilo kakva gumena podloga, ne biste trebali da budete iznenađeni zbog toga što vas je protresla struja. Tepih i točkovi stolice se trljaju jedno o drugo svaki put kada se pomerite sa stolicom.

U većim računarskim jedinicama, sve je prekriveno provodljivom plastikom ili imaju tepih koji uključuje bakrene čestice ili mrežu. To pravi lažne elektrostatičke udare i ne dopušta stvaranje prostora sa većim naponom.

iM: Kako je moguće da neke od nas protrese struja više puta nego ostale?

CH: Glavna razlika je u našoj odeći. Uopšteno, materijal ženske odeće je mnogo drugačiji od muške. Muškarci nemaju naviku da nose najlon čarape. A između muških pamučnih čarapa i ženskih najlonki postoje velike razlike u materijalima, kao i verovatnoći udara. Takođe je važno da li vučete noge kada hodate ili ne. Materijali, hodanje, pranje – sve to može da pravi razliku.

iM: Da li statički elektricitet koji je nastao trenjem može da nam naškodi?

CH: Da. Na primer, ako skinete džemper pre nego što počnete da sastavljate računar i ako je džemper pod električnim nabojem, stvoriće svoje električno polje. A naboji u tom polju će početi da se kreću. Suprotni naboji će se udaljiti, dok će se isti približiti.

Problem nastaje kada ovo polje uključuje recimo matičnu ploču. Tamo gde se naboji kreću, postoji struja. Ako ta struja pređe određen nivo, to bi moglo da pokvari uređaj. Zbog toga se računari nalaze u metalnim kućištima ili barem imaju metalnu foliju sa unutrašnje strane kućišta. To se zove Faradejev kavez, koji štiti od delovanja električnog polja.

Međutim, statički naboj može da izazove prave probleme u nekoliko industrija. Ako se, na primer, u hemijskoj industriji proizvodi bilo kakav prah koji treba premestiti negde, u većini slučajeva premeštaju ga kroz cevovod. Trenje između praha i same cevi daje prahu naboj. To može da bude veoma rizično ako je ovaj prah zapaljiv, mala iskra može da uzrokuje ogromnu štetu i to se naziva eksplozijom praha.

Isto tako, svako mesto na kom se upotrebljavaju boje je potencijalno opasno. Na tim mestima moraju da se poštuju tačna sigurnosna pravila.

Konačno! Imamo odgovor. Zahvaljujući tom znanju, kancelarijom su zavladali radost i mir. Hodamo kroz kancelariju u našim sintetičkim džemperima i neprestano otvaramo vrata frižidera bez bojazni da će da nas udari struja zahvaljujući našim privescima za ključeve na kojima se nalazi glimm sijalica. Fantastičan je osećaj uživati u plodovima našeg rada.

iPad
Apple Inc. (AAPL)

Have you read this?

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici zadovoljni. Nismo usmereni na zaradu, već na dugoročan razvoj.

To je apsurdno. Neki ljudi jednostavno ne razumeju našu kompaniju. Čvrsto verujem da će sve pre ili kasnije doći na svoje mesto, dok god su korisnici... - Click here!